Prisustvo gvozdja u vodi u koncentracijama većim od nekoliko miligrama po litri daje vodi ukus koji se opisuje kao „metalan“. Gvoždje koje se u vodi nalazi u nerastvornom obliku (hidroksidi gvoždja), što dovodi do raznovrsnih problema prilikom eksploatacije i korišćenja te vode.

      Najčešći problemi koji se manifestuju zbog prisustva gvoždja u vodi su: taloženje u razvodnim cevima, pospešivanje razvoja mikroorganizama, bojenje tekstila prilikom pranja, oštecćenje vodovodnih instalacija, na kraju, hidroksidi gvoždja otežavaju i druge procese kojima se voda podvrgava kao, na primer, jonska izmena.

     Otklanjanje gvoždja se izvodi u filterima pod pritiskom poznatim pod imenom DEFERIZATORI, čija je filterska ispuna kvarcni pesak ili dolomit.  Kada je filterska ispuna koja se koristi kvarcni pesak, obavezna je prethodna oksidacija gvoždja kiseonikom – aeracija u tzv. „mešaču“.

     Drugi način otklanjanja gvoždja je tzv. kontaktna oksidacija  na specijalnom katalitičkom filterskom materijalu bez prethodne oksidacije. Sastoje se od filterske kolone punjene specijalnom katalitičko-filterskom masom koja prevodi gvožđe  iz rastvornog oblika u nerastvorni  i taloži ga na filterskoj masi. Istaloženo gvožđe na površini filterske mase odstranjuje se iz deferizatora jednostavnim protivstrujnim pranjem, što rezultuje niskim eksploatacionim troškovima kao i visokom efikasnošću.

     Napomena: U  zavisnosti od potreba kupaca, deferizatorima se može upravljati ručno (ventilima) ili automatski.

     Potreba za dekarbonizovanom (delimično omekšanom) vodom je uglavnom zastupljena u industriji za proizvodnju gaziranih i negaziranih bezalkoholnih pića. Najčešći  problemi koji se javljaju u ovoj industriji prilikom proizvodnje sokova su: otežano gaziranje,  smanjenje slasti, kiselost i pojava zamućenja.  Pri procesu dekarbonizacije cepaju se bikarbonati (karbonatna tvrdoća) dok soli mineralnih kiselina (nekarbonatna tvrdoća) ostaju nepromenjene.  Prilikom ove reakcije, oslobadja se ugljena kiselina. Ugljena kiselina može da se iskoristi u daljem procesu gaziranja ili da se odvazduši.

     Dekarbonizacija se vrši u filterima sa slabo kiselom filterskom ispunom koji se nazivaju DEKARBONIZATORI.

     Filterska ispuna se procesom filtracije zasiti, tako da se u ponovni rad vraća regeneracijom –kondicioniranjem. Dekarbonizatori se najčešće primenjuju kod pripreme rashladne vode, u industriji piva, bezalkoholnih pića  itd.

     Napomena: Dekarbonizatorima se može upravljati ručno (ventilima) ili automatski,  u zavisnosti od potreba kupaca.

     Iz prakse je poznato da kad voda prolazi kroz slojeve peska, dolazi do skoro potpunog zadržavanja suspendovanih i koloidnih materija kao i promene hemijskih elemenata iz vode.  Na osnovu toga dolazimo do zaključka da je peščani - sedimentni  filter  u stvari mehanički filter , koji radi na principu mehaničkog  zadržavanja  koloidnih, suspendovanih materija i grubo dispergovanih čestica iz vode, a sama filtracija odvija se pretežno na površini filtracionog sloja. Ovakvom filtracijom se mogu zadržati samo one čestice , koje su veće od pora između zrnaca peska.

     Danas se u praksi primenjuju peščani  filteri pod pritiskom, i to u pogonima za pripremu pijace vode, tehnološke vode kao i  vode koja se koristi za rashladne sisteme. Prednost ovakvih filtera je u tome, sto delovanje filtracionog materijala  se ne sastoji samo u mehaničkom odvajanju suspendovanih čestica od vode, već efekat filtracije primarno zavisi od delovanja  po dubini  filterskog materijala. Na osnovi gore navedenog, zaključujemo da filter deluje celom površinom filterske mase. Što su zrna filtracionog materijala sitnija, to ce i njihova aktivna površina biti veća, a efekat filtracije bolji. Zbog otpora u samom filteru, ne može se u tom pravcu ići preko određenih granica.

     Napomena: Peščani filteri se mogu koristiti i za uklanjanje hidroksida gvožđa i mangana.

     Mikrobiološka filtracija je najsavršeniji vid sterilizacije vode koji se primenjuje najčešće u prehrambenoj industriji, fabrikama za flaširanje vode i bezalkoholnih pića.

     Ova filtracija se izvodi pomoću mikrobioloških filter ketridža poroziteta 0,2 µm koji se postavljaju u specijalna elektropolirana kućišta od INOX materijala za prehrambene svrhe. Filter ketridži  se regenerišu (sterilišu) određenim hemijskim postupkom, toplom vodom, vodenom parom i njihov vek trajanja je do 50 regeneracija.

    Mikrobiološkoj filtraciji obavezno prethodi  jednostepena ili dvostepena mehanička filtracija. Tako, na primer, jedan sistem mikrobiološke filtracije izgleda ovako:

    Sistem za mikrobiološku filtraciju može sadržati dopunske elemente:

• liniju za sanitaciju filtera,
• razvodni sistem (by pass).

Proces flaširanja vode ne može se zamisliti bez mikrobiološke  filtracije.